понедељак, 23. јануар 2012.
Zašto prirodna kozmetika? ZATO ŠTO...
Sve više se govori o štetnim sastojcima u komercijalnoj kozmetici i svakim danom je sve veća osveštenost kupaca koji (konačno) čitaju deklaracije na proizvodima. Štetni sastojci dugoročno deluju i na vaše zdravlje.
1.Naftni derivati
Mnogi naftni derivati su kancerogeni, a tu spadaju petrolatum i njegovi derivati (vazelin, petrolej, parafin), mineralno ulje. Nalaze se u gotovo svim komercijalnim kozmetičkim preparatima (kreme, voskovi za depilaciju, dekorativna kozmetika, zaštitne kreme, kreme i ulja za negu beba), čine kreme mazivim, omekšavaju kožu i čine je mekom i baršunastom; štite; nisu skupi. Mogu uzrokovati alergijske reakcije. Kao prirodnu alternativu koja se koristi u prirodnoj kozmetici navodimo biljna bazna ulja i biljne voskove iz organskog ili biodinamičkog uzgoja koji su bogati vitaminima i mineralima. Po svojoj strukturi vrlo su slični sebumu kože pa ih ona odlično prihvata i apsorbuje, savršeno neguju kožu.
Primer: Neki sastojci iz klasičnih parfema, posebno mirisne komponente, dobijaju se od supstanci na bazi petroleja i najjači su kontaktni alergeni. Toksično deluju na kožu, disajne organe, nervni i reproduktivni sistem. Istraživanja su pokazala da i najfiniji parfemi poznatih dizajnera sadrže štetne sastojke koji imaju kancerogeno delovanje. Alternativa štetnim sastojcima su prirodna organska sertifikovana eterična ulja.
2.Propylene glycol, etoksilirane komponente
Ovo je jedan od najčešće upotrebljavanih sastojaka u komercijalnoj kozmetici jer veže velike količine vode za sebe i ima veliku moć prodiranja u kožu, bolju nego glicerin, a nije tako skup. Služi i kao sredstvo za otapanje i vlaži kožu. Upotrebljava se u dekorativnoj kozmetici, dezodoransima u spreju, antiperspirantima, proizvodima za kosu, losionima za bebe, vodicama za usta i proizvodima za samotamnjenje. Njegova upotreba je sada smanjena (smatra se da ima neurotoksično delovanje) a umesto njega se koriste „sigurniji“ butylene i polyethylene glycol.
Prirodna alternativa je glicerin biljnog porekla koji kožu štiti od gubitka vlage.
3.Formaldehid
Opšte poznat kao jedna od najopasnijih hemikalija. Kancerogena je, a nalazi se u lakovima za nokte te u raznim sintetičkim proizvodima za negu kose, kože i tela kao antimikrobna supstanca i konzervans, ali se na deklaracijama nikada ne navodi kao „formaldehid“. Pojavljuje se pod raznim pseudonima (većina ih u sebi sadrži „form“, primeri: „formalin“, „lysoform“ i „formalith“), ali nije uvek naveden jer ga druge hemikalije, kao što je imidazolidinil urea, uobičajeni konzervans u šamponima, na određenim temperaturama mogu oslobađati kao nusproizvod. Prirodna alternativa i ujedno i prirodni konzervans su sertifikovana organska eterična ulja.
4.Parabeni
Velika grupa hemijskih konzervansa. Smatraju se sigurnim, no neka istraživanja ih povezuju s karcinomom dojke. Dokazano je da butylparaben ima estrogeno delovanje. Na deklaracijama se pojavljuju u terminima methylparaben, propylparaben, dakle uvek je deo riječi paraben. Koriste se u šamponima, regeneratorima, losionima i dezodoransima. Zato tražite proizvode u kojima nema ovih štetnih sastojaka.
5.Phenoxyethanol
Aromatični eter alkohol koji se upotrebljava zbog mirisa i zbog svojih konzervirajućih svojstava. Smatra se sigurnim za upotrebu u kozmetičkoj industriji. Prema nekim istraživanjima smanjuje plodnost i toksičan je za reproduktivni sistem, povećava rizik od preranog porođaja. Deluje iritirajuće na oči, pluća i kožu; slabi imunološki sistem.
6.Octyl methoxycinnamate
Hemijski zaštitni faktor. Smatra se sigurnim sastojkom, ali neka su istraživanja ustanovila njegovu povezanost s rakom kože kao i njegovo snažno iritirajuće svojstvo za oči i kožu. Koristi se u make-upu, losionima za i u mnogim kremama. Dokazano je i da se skuplja u majčinom mleku i deluje poput estrogena. Prirodna alternativa ovom sastojku su mineralni pigmenti poput titan dioksida koji odbija sunčeve zrake od površine kože i ne upija se u nju.
7.Natrijum lauryl sulfate
Iritira kožu i oči, isušuje kožu i može uzrokovati pojavu ekcema. Svojim štetnim svojstvima može izazvati promene na DNK. Nalazi se u šamponima, sapunima, penušavim kupkama, losionima, kremama i pastama za zube. Prirodna alternativa su šećerni tenzidi kao što su coco-glukozid i natrijum coco-glukozid tartarat, a u sapunima kokosovo i ricinusovo ulje.
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.