Prirodna nega i zaštita od sunca tokom leta

   Voleli ga ili ne, leto nam uskoro stiže i treba se pripremiti na izazove koje ono postavlja pred nas. Visoke temperature, pojačano znojenje, opekotine, ubodi insekata - sve su to "draži" leta s kojima se svi suočavamo.

Pre svega (po ko zna koji put) treba naglasiti da leti treba piti mnogo tečnosti i izbegavati intenzivno sunčanje u periodu od 11-17 sati, što se posebno odnosi na malu decu i starije osobe.

   Priprema za sunčanje

Postoji fantastičan italijanski preparat "Attiva bronz +40", koji se pokazao kao izuzetno efikasan kod osoba čija koža nije podnosila sunčeve zrake. Preparat je priprema za sunčanje i nanosi se 7-10 dana pre izlaganja suncu kao redovna krema za lice i vrat. Stimuliše proizvodnju i podiže melanin na površinu kože čime, ne samo da brže, ujednačenije i intenzivnije tamnite, nego ste i bezbedni  od neprijatnih alergijskih reakcija. Ovaj preparat ne sadrži zaštitne faktore, tako da vam, za sunčanje svakako treba još nešto, ali kao priprema za sunčanje jednostavno je sjajan.

Osobe koje pate od "alergija na sunce" bi se trebale postepeno izlagati sunčevom zračenju i svakako kožu dobro pripremiti na takvu agresiju, spolja - kao što sam gore i napomenula, ali i iznutra. To se postiže raznovrsnom ishranom s posebnim naglaskom na voće i povrće koje je bogato antioksidansima. Najvažniji za kožu su sigurno vitamini A, C, E, fitokemikalije-flavonoidi, polifenoli, antocijani..., te famozni beta karoten toliko često preporučivan kao priprema za sunčanje.

   Beta karoten

Ono u čemu se najviše greši je doza i dužina uzimanja pa se mnogi, koji pate od alergija, razočaraju kad nakon potrošenog novca očekivani rezultat ipak izostane.

Beta karoten treba uzimati u prirodnom obliku zajedno sa ostalim karotenoidima (jer je tako najefikasniji) u dozi od 30mg (50000 IU) dnevno tokom 12 nedelja da bi se primetio iole značajniji efekt zaštite od opekotina i famoznih alergija.

To se postiže uzimanjem suplemenata ishrani koji sadrže prirodni beta karoten dobijen najčešće iz algi ili šargarepe ili povećanim unosom namirnica bogatih beta karotenom poput manga, lubenice, kajsije, špenota, brokolija, a posebno šargarepe (100g mlade šargarepe može sadržati i do 15000 IU beta karotena!).

Važno je ponoviti da velike doze beta karotena mogu povećati rizik od raka pluća kod pušača i kod obolelih od azbestoze! Takođe, visoke doze beta karotena mogu smanjiti nivo vitamina E u krvi pa ga je potrebno dodatno unositi (najbogatiji prirodni izvor je hladno ceđeno  nerafinisano ulje pšeničnih klica).

   Ostali karotenoidi

Još jedan karotenoid koji pomaže koži da se brže adaptira na UV zračenje i štiti je od indirektnog oštećenja DNK je likopen.

Po nekim istraživanjima osobe koje su duži period konzumirale veću količinu likopena teže su dobijale opekotine, a ako su ipak nesmotrenim ponašanjem zadobile opekotine njihov intezitet (crvenilo, osećaj peckanja) bio je manji nego kod osoba koje u svojoj ishrani nisu dobijale veće količine likopena.

Likopen nalazimo u paradajzu, lubenici, ružičastom grejpu, papaji, a najbolje se apsorbuje iz termički obrađene hrane uz dodatak ulja (poput beta karotena i likopen je uljno topiv). Zbog toga je najbolji prirodni izvor likopena kuvani sok od paradajza i kečap, te pasterizovani sos od paradajza.

Preporučena dnevna količina je 8-10mg što se može dobiti iz samo 100g sosa od paradajza!

   Ostalo

Vrlo bitni faktori za zdravlje kože su i kvalitetne masne kiseline prisutne u nerafinisanim uljima noćurka, konoplje (GLA), lana, oraha, ploda divlje ruže (ALA-omega 3) te plavoj ribi i algama (EPA, DHA-omega 3).

Vitamini B grupe (prisutni u integralnim žitaricama), minerali cink, bakar, mangan i selen su presudni za zdravlje kože.

Priroda je vrlo mudra pa nas u letnjem periodu opskrbljuje voćem s najvećim antioksidativnim potencijalom: malinama, borovnicama, grožđem, kupinama, crnom ribizlom, višnjama i jagodama, i zato ih treba što više konzumirati u svežem obliku ili putem prirodnih sokova bez dodatih šećera i aditiva.

Tri do pet šoljica kvalitetnog zelenog čaja (ne raznih "čuda" iz filter vrećica) dnevno umanjiće svrab kod alergijskih reakcija, zaštititi vas od slobodnih radikala i popraviti ten uništen prekomernim izlaganjem suncu.
Korišten spolja će dodatno pomoći i kod akni.

   Prirodna zaštita od UV-zraka

 Što se prirodne zaštite tiče, na veliku žalost moram da objavim da kod nas još uvek ne može da se nabavi (bar ne po pristojnoj ceni) ono što nam treba za ovakvu namenu. Ako neko i uspe ovo da nabavi, uputstva su sledeća...

Da bi zaštitili kožu od UV zračenja trebamo naneti uljnu mešavinu pre sunčanja. Ulja koja imaju uvjerljivo najviši zaštitni faktor su:

- ulje košpica maline SPF 25-50

- ulje čileanskog lešnika SPF 10-30 (može se naići na podatak da štiti i od UVA zračenja)

To su dva lagana ulja koja se relativno brzo upijaju, a prikladna su za negu svih tipova kože.

O ostalim uljima

Shea maslac pruža dosta nižu zaštitu (SPF 6-8) kao i svetlo susamovo ulje (SPF 4) pa su prikladni za negu već potamnele kože, uz napomenu da shea maslac nije prikladan za negu masne i mešovite kože sklone nastanku komedona.

Ostala bazna ulja koja nalaze svoje mesto u mešavinama za sunčanje su:

Ulje semenki nara koje deluje kemoprotektivno i antitumoralno te jako antioksidativno i protivupalno. Popravlja oštećenja nastala usled delovanja UV zračenja.

Ulje pasjeg trna pruža slabu UV zaštitu, a zbog izuzetno visokog udela karotenoida i tokoferola poseduje izrazito antioksidativno delovanje. Poput nara, sve je češće sastojak kozmetike protiv bora, a zbog vrlo visoke cene obično se koristi u koncentracijama od 5-10% (veće koncentracije boje kožu u crveno).

Ulje semena šargarepe pored eteričnog ulja sadrži i esencijalne masne kiseline, lipide, beta karoten, tirterpene i flavonole. Poput nara i pasjeg trna jako potiče regeneraciju ćelija kože i deluje protivupalno. Korisno je za negu svih tipova kože, a pogotovo za zrelu i umornu.

Macerat korena šargarepe se u mešavine dodaje zbog visokog sadržaja karotenoida. Koristi se u proizvodima za brže tamnjenje (zajedno s pasjim trnom i kakao buterom).

Jojobino ulje - hidrira kožu.

Napomena: Sve navedeno odnosi se samo na kvalitena, hladno ceđena, nerafinisana biljna ulja!

   Eterična ulja

Eterična ulja se po pravilu ne koriste jer ona ne štite kožu od UV zračenja, a neka mogu biti i jako opasna. To su ulja iz roda Citrus koja sadrže furanokumarine koji nakon izlaganja UV zracima deluju izrazito toksično na ćelije kože.

Najopasnija ulja su bergamot, limeta, limun, gorka naranča i grejp, no i neka manje poznata poput kumina, kele, limunovca (verbena) i anđelike.

Ukoliko se takva ulja nanesu na kožu potrebno je pričekati 24 sata pre izlaganja suncu.

Eterična ulja koja se ponekad koriste u mešavinama za sunčanje su seme šargarepe (ne sadrži beta karoten što se ponekad da pročitati) i prava i širokolisna lavanda (ukoliko "muku mučite" s napadima insekata).

Bitno je koristiti dovoljno niske koncentracije kako se koža ne bi dodatno iritirala.