Evo jednog veoma poučnog teksta koji sam pronašla, iz lista Novosti – „Bilje i Zdravlje“
„Krajem 1970. godine oko dva odsto dece u Srbiji imalo je ekceme i alergije, a 2010. više od 20 odsto - kaže profesor dr Branimir Nestorović, načelnik Odeljenja za pulmologiju i alergologiju Univerzitetske dečje klinike u Beogradu. - Smatra se da su za desetostruki porast ovih oboljenja najodgovornija hemijska sredstva koja se svakodnevno koriste za održavanje lične higijene i čišćenje.
Najveći izvor alergena su deterdženti, takozvani biopraškovi. Sadrže enzime koji razgrađuju organske materije pa, istina, poboljšavaju pranje, ali su istovremeno i izvori alergija, jer su svi alergeni po strukturi enzimi. Pokazalo se, naime, da su oni koji koriste ove deterdžente, a rublje ne isperu dobro to jest najmanje dva puta po 20 minuta u mašini, podložniji ekcemima i alergijama, naročito mališani. Enzimi iz praška tako svakodnevno dodiruju kožu koja postaje osetljiva, počinje da crveni i svrbi, a sa kože alergija se potom lako prenosi na unutrašnje organe.
Naš sagovornik naglašava da deca najpre dobiju ekceme, a oko 50-60 odsto njih potom dobije astmu.
- Alergije počinju pranjem dečje garderobe biopraškovima, kupanjem tečnim sapunima, koji su takođe deterdženti i mazanjem beba kremama pripremljenim od “specijalnih ulja” koja sadrže lipidne, to jest masne alergene. Pojedine dojilje mažu bradavice kremama koje sadrže suncokretovo ulje, a to je direktan način da deca postanu alergična na namirnice kao što su kikiriki, orah i badem.
Osim deterdženata, tečnih sapuna i različitih krema, po rečima profesora Nestorovića, za povećan broj mališana koji imaju neke alergije odgovorni su i omekšivači i izbeljivači rublja, osveživači prostorija, mnogobrojna sredstva za uništavanje insekata kao i dezodoransi i parfemi.
- Često korišćenje jakih hemijskih sredstava za čišćenje kupatila koja uništavaju većinu mikroorganizama više štete nego što koriste. Mnogo bolja su prirodna sredstva poput sode bikarbone, sirćeta i soli. Zato podržavam nekadašnju “higijensku hipotezu” koja je pokazala da previše higijene ne čini dobro, jer su neke infekcije, naročito bakterijske neophodne da bi se formirao imunitet. Alergije, astmu i druga “savremena” oboljenja imaju deca koja se čuvaju pod “staklenim zvonom”, sve im se steriliše i pere, a voda prokuvava dok ne napune godinu. Osnovno pravilo dobrog imuniteta je da se mališani ne lišavaju kontakta sa prirodnim alergenima – kaže dr Nestorović.
* DETERDŽENTI sadrže mnogo hemikalija, a osim toga i boje i parfeme koji su jaki alergeni. Najčešće oboljenje kože izazvano ovim hemikalijama je hronični kumulativni iritativni kontaktni dermatitis. Javlja se posle neprekidnog korišćenja blagih iritanasa kao što su sapuni i šamponi koji sadrže supstance označene kao EDTA i BHT. Osip traje nedeljama, mesecima pa i godinama, a koža je crvena, mnogo svrbi, puca i suva je.
* U većini SAPUNA I ŠAMPONA, takođe ima opasnih supstanci. Metilizotiazolin se nalazi u takozvanim antibakterijskim sapunima i mnogobrojnim sredstvima za negu, kao i skoro svim poznatim šamponima iako je veoma štetan i truje nerve. Dokazano je da su deca čije su majke za vreme trudnoće koristile ove šampone kasnije imala neke poremećaje razvoja mozga. Parfimisane sapune birajte oprezno, jer je većina ovih mirisa veoma štetna. Obavezno pročitajte u deklaraciji da li sapun sadrži izopropil miristat (IPM) ili dipropilen glikol (DPG) koji su kancerogeni to jest supstance koje mogu da izazovu maligne tumore. Izbegavajte šampone sa lauril sulfatom (SLS) i lauter sulfatom (SLES), koji se nalaze i u većini regeneratora za kosu. SLS i SLES stvaraju obilnu penu, ali su vrlo toksični i kancerogeni. Skoro svi šamponi, čak i dečji, sadrže dioksane koji su poznati karcenogeni. Većina šampona sadrži i formaldehid koji iritira pluća i oči a dokazani je kancerogen. Bolje kupujte sapune sa prirodnim mirisima lavande, limuna, bosiljka – saveruje prof. Nestorović.
* OSVEŽIVAČI VAZDUHA sadrže formaldehid, a pojedini i dihlorobenzen koji je vrlo toksičan dok je aerosol koja se, takođe, nalazi u osveživačima, zapaljiv i truje moždane ćelije.
* IZBELJIVAČI sadrže hipohlorite koji oštećuju kožu i disajne organe.
* DEZODORANSKI I STIKOVI PROTIV ZNOJENJA (ANTIPERSPIRANTI) sadrže aluminijum. Veruje se da su oni direktni uzročnici raka dojke, jer više od 50 odsto ovih karcinoma nastaje ispod same pazušne jame, gde se nanosi dezodorans, a oko šest odsto su na drugom kraju dojke. Aluminijum zatvara izvodne kanale znojnih žlezda i sprečava znojenje, jer koža apsorbuje deo aluminijuma koji je veoma otrovan, kancerogen i uzrokuje oštećenja mozga.
* PREPARATI PROTIV MOLJACA sadrže dihlorobenzen ili naftalin. Obe supstance su toksične, mogu da izazovu glavobolju i da nadraže kožu, oči i pluća, a ako se dugo udišu, mogu da oštete jetru.
KUPUJTE OPREZNO
Da bi se u svakodnevnoj upotrebi izbegla sredstva koja sadrže štetne i opasne supstance profesor Nestorović savetuje da:
1. Na deklaraciji obavezno pročitate koje supstance sadrži preparat koji nameravate da koristite i izbegavajte one koji sadrže štetne i kancerogene hemikalije
2. Umesto sredstava protiv znojenja koristite prirodne dezodoranse bez aluminijuma
3. Najbolje je da koristite prirodne i glicerinske sapune, šampone i deterdžente bez parfema, enzima ili izbeljivača
4. Sredstva za higijenu i čišćenje nemojte da koristite ako im je istekao rok upotrebe
5. Ukoliko se alergijska reakcija ubrzo javi isperite mesto na kome je supstanca došla u dodir sa kožom, očima ili sluzokožom i potražite pomoć lekara
6. Ako je alergijska reakcija slabija i u početku izaziva samo svrab, pacijenti obično ne prepoznaju da je izazivaju hemikalije iz preparata za higijenu, pa nastavljaju da ih koriste. Tako nastaju promene na koži koje se teško leče čak i vrlo jakim lekovima.
KANCEROGENE SUPSTANCE
- Kada kupujete sredstva za higijenu izbegavajte preparate koji sadrže kancerogene supstance kao što su: EDTA, BHT, izopropil miristat (IPM), dipropilen glikol (DPG), lauril sulfat (SLS), lauter sulfat (SLES), dioksane, formaldehid, dihlorobenzen, aerosoli, hipohlorit, aluminijum i dihlorbenzen – upozorava profesor Nestorović.
OPASNI ANTIBIOTICI
- Pranje ruku je jedna od najvažnijih preventivnih mera za sprečavanje bakterijskih infekcija. Ali roditelji često preteraju pa decu odgajaju u gotovo sterilnim uslovima, što može da ugrozi razvoj njihovog imuniteta. Deca su sklonija virusnim infekcijama jer se na taj način gradi otpornost organizma. Zaboravlja se da su antibiotici alergeni i da prekomerna upotreba izaziva mnogobrojna oboljenja - upozorava naš sagovornik.”
уторак, 31. јануар 2012.
понедељак, 30. јануар 2012.
Zašto baš domaći sapun?
Imala sam nekoliko ideja kako bih počela priču o sapunima, u svrhu upoznavanja sa ovom tematikom sve vas koji zainteresovano tragate, ali imate osećaj kao da vas morski talasi bacaju s jedne obale na drugu i – što više znate, imate utisak da ste sve više zbunjeni. Takođe, postoje i oni koji se jednostavno pitaju zašto bi uopšte kupovali domaće sapune, kad su i do nekoliko puta skuplji od industrijskih, a industrijski sapuni mirišu zanosnije i lepše… Kao što rekoh, imala sam nekoliko ideja kako bih to sve objasnila, ali sam se u međuvremenu setila da sam tokom prethodnih godina istraživanja sakupila gomilu raznih tekstova na ovu temu – da budem iskrena, ljudi su već sve napisali, ne treba izmišljati mlaku vodu. Bilo je tu i podosta netačnih informacija (ljudi pišu sve i svašta iz raznih razloga- neko ne zna bolje, neko da bi lakše i bolje prodao svoj sapun), pa sam ja za sebe sačuvala samo korisne tekstove, sa tačnim informacijama. Tako, tekst koji sledi jeste zbir znanja mojih ali i drugih istraživača-ljubitelja sapuna, sa kojima se ja u potpunosti slažem.
Dakle, njegovo veličanstvo – domaći sapun…
Koristili su ga Vavilonci 2800 godina pre nove ere. Stari Egipćani su njime tretirali određene kožne bolesti 1500 godina pre nove ere. Za njega su znali Feničani 600 godine pre naše ere. Gali su ga koristili za negu kose, a u Pompeji je postojala prava proizvodnja… Zašto evropljani u srednjem veku, nisu koristili sapun, nije poznato, ali je on sve do sredine 19. veka bio luksuz, koji je samo bogata vlastela mogla sebi da priušti. Sa zamahom industrijske revolucije sapuni postaju jeftiniji i dostupniji širim masama, jer su zbog razvoja parne mašine i realizovanja još nekih hemijskih dostignuća smanjeni troškovi njegove proizvodnje.
Šta je sapun?
Sapun su alkalne soli viših masnih kiselina, koje se dobijaju procesom saponifikacije prirodnih ulja i masti sa jakim rastvorom baze. Za čvrste sapune se kao baza najčešće koristi natrijum hidroksid, dok se za tečne upotrebljava kalijum hidroksid.
Kako sapun pere?
Sapun pere zahvaljujući specifičnoj strukturi molekula, koji imaju hidrofilni deo, rastvorljiv u vodi, i hidrofobni deo, koji rastvara nepolarne molekule masti, odnosno nečistoće.
Od čega se pravi sapun?
Najbolje bi bilo da sami pročitate sastav jednog industrijskog „sapuna“. Ono što budete videli, biće uglavnom nazivi raznih sintetičkih produkata, nerazumljivih hemijskih skraćenica, nešto malo latinskih naziva i sl., a verovatno ćete odustati od čitanja već posle drugog reda jer, čak iako se razumete u sve te skraćenice, sastav sapuna je obično na pregibu ambalaže ispisan toliko sitnim slovima da ni sa lupom ne može da se pročita. I šta onda uradimo? Pročitamo naziv sapuna (npr. med i mleko...), šmrknemo malo da osetimo miris, pogledamo cenu, i ako su ova tri uslova zadovoljena, sapun završi u korpi sa ostalim namirnicama. A šta smo u stvari kupili?
Industrijski «sapuni» su uglavnom hemijska jedinjenja deterdženata, supstanci koje imaju sposobnost čišćenja, ali nisu sapuni. Deterdženti su dobri za sudove i sanitarije, ali ne i za našu kožu! Kako bi te supstance lepo izgledale i mirisale, dodaju im se razni aditivi, uglavnom sintetički, koji takođe nisu dobri za našu kožu. U njima često mogu da se nađu i fosfati koji su u Americi zabranjeni, a u EU im je upotreba ograničena. Posledica dugotrajne upotrebe ovih supstanci je trajno isušivanje kože, česte iritacije, svrab, crvenilo, ekcemi...
Proizvođači domaćih sapuna, odnosno sapundžije, najčešće sa ponosom ističu njihov sastav, jer sa velikom pažnjom i ljubavlju biraju sastojke (naravno- samo oni korektni) jer znaju kakvo zadovoljstvo pričinjava kada se napravi jedan zaista kvalitetan domaći sapun.
Sastav ovih sapuna je najčešće mešavina maslinovog, palminog i kokosovog ulja. To je dobitna kombinacija koja obezbeđuje čvrstinu, sposobnost hidratacije, čišćenja i penušanja. Neki se drže isključivo biljnih ulja pa su takvi sapuni poznati i kao veganski, a neki dodaju i životinjske masnoće - uglavnom zbog toga što to bitno smanjuje proizvodnu cenu sapuna. Ja lično sapune pravim isključivo od biljnih ulja – da budem iskrena, ne volim “miris” životinjskih masnoća – i sama pomisao na njihovo stavljanje u šerpu sa uljima koja će uskoro postati sapun- kvari moju predstavu o savršenom sredstvu za kupanje, nakon kojeg se osećate potpuno čisti i osveženi. To je moje lično opredeljenje, mada mali procenat goveđe masti čini sapun kremastijim – ali, neka hvala.
U zavisnosti od toga kakav sapun želimo, u ovu osnovu mogu da se dodaju druga bazna ulja (u sapundžijskom svetu se to popularno kaže “obogaćivanje”): ricinusovo, kukuruzno, suncokretovo, laneno, ulje iz semenki grožđa, sojino, bademovo, razni biljni buteri, itd... svako od njih će sapunu dati različita svojstva i opredeliti mu namenu. Uz rastvor vode i kaustične sode, ovo je dovoljno da dobijete sapun. A kako bi se sapun oplemenio (vidite, ovde imamo drugačiji izraz ;) ), dodaju mu se razni organski sastojci poput jogurta, mleka, meda, čokolade, cimeta, bilja, eteričnih ulja. Neke sapundžije koriste mirisna ulja, prehrambenu boju i arome, ali je po meni suludo trošiti silne pare na kvalitetne sirovine da bi se dobio prirodan sapun, a onda sve to pokvariti sintetičkim mirisima i industrijskim bojama. Čista eterična ulja i prirodni pigmenti su užasno skupi i teško se nabavljaju (govorim o našoj zemlji), ali ovde ne treba primenjivati onu staru “bolje išta, nego ništa”. Zašto se uostalom onda i truditi da napravimo sapun, kad industrijama to ide brže i lakše?!
Kako se pravi domaći sapun?
Za izradu domaćeg sapuna postoji nekoliko postupaka: hladni proces, vrući proces i french milling postupak.
Svi ti procesi imaju svoje dobre i loše strane i naravno varijacije. Evo nekih osnovnih razlika.
Hladnim postupkom nazivamo mešanje ulja i rastvora natrijum hidroksida bez dodatnog zagrevanja. Ova masa se posle određenog vremena mešanja zgušnjava i u nju se dodaju aditivi po izboru; polutečna masa se zatim izliva u kalupe, i obično posle 24-48 sati se vadi iz kalupa i seče. Zatim sledi dug period zrenja sapuna. U zavisnosti od ulja koja se koriste kao I izbora da li smo sapune ostavljali da prođu kroz gel fazu ili ne, taj period traje od 1 do 6 meseci. Za to vreme se u sapunu odvija saponifikacija i sapun NE SME da se koristi. Upotreba sapuna koji nije zreo, u najboljem slučaju može da vam strašno isuši kožu, a u zavisnosti od količine natrijum hidroksida čak i da napravi prave rane. Tek posle zrenja sapun je spreman za upotrebu, a što duže stoji dobija na kvalitetu.
Prednosti hladnog postupka: na ovaj način je moguće dobiti na oko lepe, šarene sapune, lako se izlivaju u modle i oblikuju, imaju zadivljujuće lepu strukturu, a površina im je neverovatno glatka. Sam postupak traje maksimalno sat vremena do izlivanja u kalupe.
Najveći nedostatak ovog procesa je ta što natrijum hidroksid uništava većinu organskih dodataka dodatih u sapunsku masu. Od svih dodataka koje stavljamo da oplemenimo sapun, na kraju procesa ne ostane ništa osim lepog izgleda i dobrog mirisa, i to pod uslovom da se koriste sintetički mirisi, koji su otporni na dejstvo kaustične sode. U ovom slučaju, na žalost nema ništa od terapeutskog dejstva eteričnih ulja.
Da rezimiramo: pri hladnom postupku, saponifikacija se odvija dugo, ono što se u masu doda pre izlivanja u kalupe – dodalo se, posle toga nema više nazad. Pa, šta preživi kaustičnu sodu, preživelo je. Posle zrenja, sapun je dobio svoj konačni oblik i čvrstinu i u njega naknadno ne može ništa da se doda.
Vrući proces podrazumeva „kuvanje“ sapuna. Dakle, mešavina ulja i rastvor natrijum hidroksida se dodatno zagreva, sve dok se saponifikacija potpuno ne završi, odnosno natrijum hidroskid potpuno neutrališe.
Nedodstatak vrućeg postupka je što traje dugo, ovako dobijen sapun obično ima rustičan izgled, odnosno neravnu površinu, teško se oblikuje i izliva u modle, a ukrašavanje sapuna raznim oblicima i bojama je skoro nemoguće.
Prednosti ovog procesa su što u tako dobijen sapun, posle prohlađivanja mogu da se umešaju sastojci koji će oplemeniti sapun: biljna ulja, med, mleko, jogurt, određeno bilje, eterična ulja, i sl. a da oni pri tom ostanu hemijski nepromenjeni i da zadrže sve svoje vrednosti zbog kojih ih i koristimo.
Ovako dobijen sapun može odmah da se upotrebi, mada je preporučljivo da i on odstoji bar dve nedelje, kako bi se sastojci lepo sjedinili, a sapun osušio.
French milling je ručno rendanje i topljenje već zrelog sapuna, obično rađenog hladnim postupkom, kako bi se naknadno obogatio aditivima i mirisima. Ovaj specijalan postupak ne treba mešati sa pretapanjem neuspelih sapuna.
Na ovaj način se obično dobija sapun niže pH vrednosti zbog dodatka tečnosti posle zrenja sapuna, obično je mekši, a njegova tekstura je slična sapunu rađenom hladnim postupkom. Zbog specifičnosti izrade, ovi sapuni su obično i skuplji u odnosu na ostale domaće sapune.
Zašto domaći, a ne industrijski sapun?
Kada biramo sapun, cena je sigurno značajan faktor. Industrijski sapuni su jeftiniji, to je tačno. No, glavno pitanje glasi: da li vam je potrebna dodatna nega posle kupanja industrijskim sapunom?
Činjenica je da smo svi mi bar jednom osetili posledice agresivnog delovanja industrijskog „sapuna“, odnosno razgradnje masnoća sa kože, u vidu peckanja i svraba. O perutanju, naročito kod suve kože, da ne govorimo.
Da bismo kožu povratili od tog šoka, obično je potrebna poveća količina nekog hidratantog mleka i sl. (što znači još veštačkih aditiva)
U domaćim sapunima nema veštačke paste za „svilenkastu kožu“. Oni su obično obogaćeni određenim biljnim uljem koje će ostati na koži posle kupanja, čuvajući vlažnost i podstičući kožu na aktivnost, pri tome je negujući. Treba imati na umu i to da od ovih sapuna ne treba očekivati da vam reše problem preko noći. Kada vam neko nudi rezultate već posle prve upotrebe, to je prvi znak da ćete dobiti čistu sintetiku, i samo privid nege, koji dugoročno može da ostavi (opet) velike posledice. Koža će zaboraviti na svoju funkciju i neće umeti da se zaštiti ni od najmanje iritacije. Dužom upotrebom prirodnih sapuna podsetičete vašu kožu da se sama regeneriše i čuva, što i jeste njen posao – a kad svi rade svoj posao, svima je dobro.
Još jedna, ne manje bitna činjenica je da se u toku saponifikacije, osim sapuna stvara i glicerin. Naime, prilikom delovanja kaustične sode sa uljima, nastaju dva molekula sapuna i jedan molekul glicerina. U proizvodnji industrijskih sapuna glicerin se izdvaja, prodaje drugim industrijama koje ga obično koriste kao dodatak kozmetičkim preparatima za negu (sad vam verovatno postaje jasnije kako se stvara potrošačko društvo – zašto biste kupovali samo jedan proizvod, kad možete/morate kupiti dva)
Pri izradi domaćeg sapuna glicerin ostaje tu gde i treba da bude – u sapunu. i to već jeste nešto zaista vredno vaše pažnje kao potrošača – počinjete da shvatate da ručno rađeni sapuni više i nisu toliko skupi koliko ste na početku mislili. Kad saberete sva ona mleka i kreme za telo kojima pokušavate da spasite štetu nanetu koži kupanjem industrijskim sapunima, nanosite još veću štetu tim istim preparatima kojima pokušavate da se spasite i na kraju završite sa potpuno dehidrisanom kožom, sklonom raznim iritacijama i ekcemima, za koje opet morate da kupujete specijalne kreme i mleka, da biste se rešili nove bede… Sad vam je još jasnije, zar ne?!... Nadam se da jeste!
Dakle, njegovo veličanstvo – domaći sapun…
Koristili su ga Vavilonci 2800 godina pre nove ere. Stari Egipćani su njime tretirali određene kožne bolesti 1500 godina pre nove ere. Za njega su znali Feničani 600 godine pre naše ere. Gali su ga koristili za negu kose, a u Pompeji je postojala prava proizvodnja… Zašto evropljani u srednjem veku, nisu koristili sapun, nije poznato, ali je on sve do sredine 19. veka bio luksuz, koji je samo bogata vlastela mogla sebi da priušti. Sa zamahom industrijske revolucije sapuni postaju jeftiniji i dostupniji širim masama, jer su zbog razvoja parne mašine i realizovanja još nekih hemijskih dostignuća smanjeni troškovi njegove proizvodnje.
Šta je sapun?
Sapun su alkalne soli viših masnih kiselina, koje se dobijaju procesom saponifikacije prirodnih ulja i masti sa jakim rastvorom baze. Za čvrste sapune se kao baza najčešće koristi natrijum hidroksid, dok se za tečne upotrebljava kalijum hidroksid.
Kako sapun pere?
Sapun pere zahvaljujući specifičnoj strukturi molekula, koji imaju hidrofilni deo, rastvorljiv u vodi, i hidrofobni deo, koji rastvara nepolarne molekule masti, odnosno nečistoće.
Od čega se pravi sapun?
Najbolje bi bilo da sami pročitate sastav jednog industrijskog „sapuna“. Ono što budete videli, biće uglavnom nazivi raznih sintetičkih produkata, nerazumljivih hemijskih skraćenica, nešto malo latinskih naziva i sl., a verovatno ćete odustati od čitanja već posle drugog reda jer, čak iako se razumete u sve te skraćenice, sastav sapuna je obično na pregibu ambalaže ispisan toliko sitnim slovima da ni sa lupom ne može da se pročita. I šta onda uradimo? Pročitamo naziv sapuna (npr. med i mleko...), šmrknemo malo da osetimo miris, pogledamo cenu, i ako su ova tri uslova zadovoljena, sapun završi u korpi sa ostalim namirnicama. A šta smo u stvari kupili?
Industrijski «sapuni» su uglavnom hemijska jedinjenja deterdženata, supstanci koje imaju sposobnost čišćenja, ali nisu sapuni. Deterdženti su dobri za sudove i sanitarije, ali ne i za našu kožu! Kako bi te supstance lepo izgledale i mirisale, dodaju im se razni aditivi, uglavnom sintetički, koji takođe nisu dobri za našu kožu. U njima često mogu da se nađu i fosfati koji su u Americi zabranjeni, a u EU im je upotreba ograničena. Posledica dugotrajne upotrebe ovih supstanci je trajno isušivanje kože, česte iritacije, svrab, crvenilo, ekcemi...
Proizvođači domaćih sapuna, odnosno sapundžije, najčešće sa ponosom ističu njihov sastav, jer sa velikom pažnjom i ljubavlju biraju sastojke (naravno- samo oni korektni) jer znaju kakvo zadovoljstvo pričinjava kada se napravi jedan zaista kvalitetan domaći sapun.
Sastav ovih sapuna je najčešće mešavina maslinovog, palminog i kokosovog ulja. To je dobitna kombinacija koja obezbeđuje čvrstinu, sposobnost hidratacije, čišćenja i penušanja. Neki se drže isključivo biljnih ulja pa su takvi sapuni poznati i kao veganski, a neki dodaju i životinjske masnoće - uglavnom zbog toga što to bitno smanjuje proizvodnu cenu sapuna. Ja lično sapune pravim isključivo od biljnih ulja – da budem iskrena, ne volim “miris” životinjskih masnoća – i sama pomisao na njihovo stavljanje u šerpu sa uljima koja će uskoro postati sapun- kvari moju predstavu o savršenom sredstvu za kupanje, nakon kojeg se osećate potpuno čisti i osveženi. To je moje lično opredeljenje, mada mali procenat goveđe masti čini sapun kremastijim – ali, neka hvala.
U zavisnosti od toga kakav sapun želimo, u ovu osnovu mogu da se dodaju druga bazna ulja (u sapundžijskom svetu se to popularno kaže “obogaćivanje”): ricinusovo, kukuruzno, suncokretovo, laneno, ulje iz semenki grožđa, sojino, bademovo, razni biljni buteri, itd... svako od njih će sapunu dati različita svojstva i opredeliti mu namenu. Uz rastvor vode i kaustične sode, ovo je dovoljno da dobijete sapun. A kako bi se sapun oplemenio (vidite, ovde imamo drugačiji izraz ;) ), dodaju mu se razni organski sastojci poput jogurta, mleka, meda, čokolade, cimeta, bilja, eteričnih ulja. Neke sapundžije koriste mirisna ulja, prehrambenu boju i arome, ali je po meni suludo trošiti silne pare na kvalitetne sirovine da bi se dobio prirodan sapun, a onda sve to pokvariti sintetičkim mirisima i industrijskim bojama. Čista eterična ulja i prirodni pigmenti su užasno skupi i teško se nabavljaju (govorim o našoj zemlji), ali ovde ne treba primenjivati onu staru “bolje išta, nego ništa”. Zašto se uostalom onda i truditi da napravimo sapun, kad industrijama to ide brže i lakše?!
Kako se pravi domaći sapun?
Za izradu domaćeg sapuna postoji nekoliko postupaka: hladni proces, vrući proces i french milling postupak.
Svi ti procesi imaju svoje dobre i loše strane i naravno varijacije. Evo nekih osnovnih razlika.
Hladnim postupkom nazivamo mešanje ulja i rastvora natrijum hidroksida bez dodatnog zagrevanja. Ova masa se posle određenog vremena mešanja zgušnjava i u nju se dodaju aditivi po izboru; polutečna masa se zatim izliva u kalupe, i obično posle 24-48 sati se vadi iz kalupa i seče. Zatim sledi dug period zrenja sapuna. U zavisnosti od ulja koja se koriste kao I izbora da li smo sapune ostavljali da prođu kroz gel fazu ili ne, taj period traje od 1 do 6 meseci. Za to vreme se u sapunu odvija saponifikacija i sapun NE SME da se koristi. Upotreba sapuna koji nije zreo, u najboljem slučaju može da vam strašno isuši kožu, a u zavisnosti od količine natrijum hidroksida čak i da napravi prave rane. Tek posle zrenja sapun je spreman za upotrebu, a što duže stoji dobija na kvalitetu.
Prednosti hladnog postupka: na ovaj način je moguće dobiti na oko lepe, šarene sapune, lako se izlivaju u modle i oblikuju, imaju zadivljujuće lepu strukturu, a površina im je neverovatno glatka. Sam postupak traje maksimalno sat vremena do izlivanja u kalupe.
Najveći nedostatak ovog procesa je ta što natrijum hidroksid uništava većinu organskih dodataka dodatih u sapunsku masu. Od svih dodataka koje stavljamo da oplemenimo sapun, na kraju procesa ne ostane ništa osim lepog izgleda i dobrog mirisa, i to pod uslovom da se koriste sintetički mirisi, koji su otporni na dejstvo kaustične sode. U ovom slučaju, na žalost nema ništa od terapeutskog dejstva eteričnih ulja.
Da rezimiramo: pri hladnom postupku, saponifikacija se odvija dugo, ono što se u masu doda pre izlivanja u kalupe – dodalo se, posle toga nema više nazad. Pa, šta preživi kaustičnu sodu, preživelo je. Posle zrenja, sapun je dobio svoj konačni oblik i čvrstinu i u njega naknadno ne može ništa da se doda.
Vrući proces podrazumeva „kuvanje“ sapuna. Dakle, mešavina ulja i rastvor natrijum hidroksida se dodatno zagreva, sve dok se saponifikacija potpuno ne završi, odnosno natrijum hidroskid potpuno neutrališe.
Nedodstatak vrućeg postupka je što traje dugo, ovako dobijen sapun obično ima rustičan izgled, odnosno neravnu površinu, teško se oblikuje i izliva u modle, a ukrašavanje sapuna raznim oblicima i bojama je skoro nemoguće.
Prednosti ovog procesa su što u tako dobijen sapun, posle prohlađivanja mogu da se umešaju sastojci koji će oplemeniti sapun: biljna ulja, med, mleko, jogurt, određeno bilje, eterična ulja, i sl. a da oni pri tom ostanu hemijski nepromenjeni i da zadrže sve svoje vrednosti zbog kojih ih i koristimo.
Ovako dobijen sapun može odmah da se upotrebi, mada je preporučljivo da i on odstoji bar dve nedelje, kako bi se sastojci lepo sjedinili, a sapun osušio.
French milling je ručno rendanje i topljenje već zrelog sapuna, obično rađenog hladnim postupkom, kako bi se naknadno obogatio aditivima i mirisima. Ovaj specijalan postupak ne treba mešati sa pretapanjem neuspelih sapuna.
Na ovaj način se obično dobija sapun niže pH vrednosti zbog dodatka tečnosti posle zrenja sapuna, obično je mekši, a njegova tekstura je slična sapunu rađenom hladnim postupkom. Zbog specifičnosti izrade, ovi sapuni su obično i skuplji u odnosu na ostale domaće sapune.
Zašto domaći, a ne industrijski sapun?
Kada biramo sapun, cena je sigurno značajan faktor. Industrijski sapuni su jeftiniji, to je tačno. No, glavno pitanje glasi: da li vam je potrebna dodatna nega posle kupanja industrijskim sapunom?
Činjenica je da smo svi mi bar jednom osetili posledice agresivnog delovanja industrijskog „sapuna“, odnosno razgradnje masnoća sa kože, u vidu peckanja i svraba. O perutanju, naročito kod suve kože, da ne govorimo.
Da bismo kožu povratili od tog šoka, obično je potrebna poveća količina nekog hidratantog mleka i sl. (što znači još veštačkih aditiva)
U domaćim sapunima nema veštačke paste za „svilenkastu kožu“. Oni su obično obogaćeni određenim biljnim uljem koje će ostati na koži posle kupanja, čuvajući vlažnost i podstičući kožu na aktivnost, pri tome je negujući. Treba imati na umu i to da od ovih sapuna ne treba očekivati da vam reše problem preko noći. Kada vam neko nudi rezultate već posle prve upotrebe, to je prvi znak da ćete dobiti čistu sintetiku, i samo privid nege, koji dugoročno može da ostavi (opet) velike posledice. Koža će zaboraviti na svoju funkciju i neće umeti da se zaštiti ni od najmanje iritacije. Dužom upotrebom prirodnih sapuna podsetičete vašu kožu da se sama regeneriše i čuva, što i jeste njen posao – a kad svi rade svoj posao, svima je dobro.
Još jedna, ne manje bitna činjenica je da se u toku saponifikacije, osim sapuna stvara i glicerin. Naime, prilikom delovanja kaustične sode sa uljima, nastaju dva molekula sapuna i jedan molekul glicerina. U proizvodnji industrijskih sapuna glicerin se izdvaja, prodaje drugim industrijama koje ga obično koriste kao dodatak kozmetičkim preparatima za negu (sad vam verovatno postaje jasnije kako se stvara potrošačko društvo – zašto biste kupovali samo jedan proizvod, kad možete/morate kupiti dva)
Pri izradi domaćeg sapuna glicerin ostaje tu gde i treba da bude – u sapunu. i to već jeste nešto zaista vredno vaše pažnje kao potrošača – počinjete da shvatate da ručno rađeni sapuni više i nisu toliko skupi koliko ste na početku mislili. Kad saberete sva ona mleka i kreme za telo kojima pokušavate da spasite štetu nanetu koži kupanjem industrijskim sapunima, nanosite još veću štetu tim istim preparatima kojima pokušavate da se spasite i na kraju završite sa potpuno dehidrisanom kožom, sklonom raznim iritacijama i ekcemima, za koje opet morate da kupujete specijalne kreme i mleka, da biste se rešili nove bede… Sad vam je još jasnije, zar ne?!... Nadam se da jeste!
петак, 27. јануар 2012.
Mlađa i zdravija koža – nega iznutra
Koža je glavni organ – po površini najveći organ tela – odgovoran za našu lepotu, dodir, užitak, senzualnost. Štiti nas od mikroorganizama iz okoline, sprečava prekomerni gubitak vode i ima važnu ulogu u termoregulaciji.Koža se obnavlja svake četiri nedelje, neprekidno proizvodeći rožnati zaštitni sloj ćelija kože. U istom ritmu, odbacuju se odumrle ćelije. Od toga šta i kako jedemo danas, umnogome zavisi kakva će nam koža biti za 28 dana. Koža nas odaje. Prilično verno pokazuje naš životni stil i govori o našim higijenskim i prehrambenim navikama.
Za elastičnost, tonus i teksturu kože odgovorni su kolagen i elastin. Starenjem, žlezde znojnice i lojnice postaju manje aktivne pa se koža isušuje (stvaraju se bore).
Negovana koža lepog izgleda preduslov je osećaja vlastite lepote. Potrebno je postići ugodnost i zadovoljstvo boravkom "u vlastitoj koži". Organizmu u celini, pa tako i koži, potrebne su određene materije za normalno odvijanje složenih bioloških procesa koji rezultuju zdravom, blistavom kožom, kosom i noktima.
Za lepotu i zdravlje kože važan je dovoljan unos vitamina B-grupe u kombinaciji s beta-karotenom (provitaminom A biljnog porekla) koji podržavaju njeno nesmetano obnavljanje. Prirodni izvor beta-karotena su voće i povrće (posebno narandžaste i crvene boje), te prirodni sokovi. Oni podstiču obnavljanje ćelija što kao rezultat daje baršunastu i meku kožu.
Važno je znati da lepa kosa, kao proizvod kože keratinske strukture, zahteva A vitamin koji je najreprezentativnije predstavljen ribljim namirnicama uz omega-3 polunezasićene masne kiseline. Zato nutricionisti naglašavaju važnost ribe i ribljih prerađevina u nedeljnim jelovnicima. Za nokte, potreban je vitamin H (biotin) u kombinaciji sa gvožđem vezanim za aminokiseline.
Kosa raste 10-ak milimetara mesečno, nokti 3 – 4 mm, dok za biološki proces potpune obnove kože treba 28 – 30 dana.
Vitamin C je kao građevinski element kolagena i elastina izuzetno važan za obnovu i kvalitet kože. Obzirom da ga organizam ga ne skladišti u rezervama, potrebno ga je svakodnevno unositi konzumiranjem namirnica bogatih C vitaminom, a to su prvenstveno voće, povrće i sokovi. Pušenje, nepravilna ishrana, uzimanje antibiotika, infektivna stanja, zračenje i agresivni klimatski uslovi neprijatelji su kože, a oštećena i uništena koža ugrožava kvalitet zdravlja organizma u celini.
Hidratacija je preko potrebna za vlažnost i tonus kože. Zato uvek sa sobom imajte vodu, dnevno je potrebno popiti najmanje osam čaša vode. Unosom dovoljne količine vode uz kvalitetne namirnice, ćelije kože obnavljaju se dinamičnije, a otklanjanje otpadnih materija je efikasnije. Optimalna vlažnost neophodna je za očuvanje lepe i zdrave kože.
Integralne žitarice, sve biljke, biljna ulja i proizvodi imaju veliku količinu vitamina E poznatog i po imenu vitamin mladosti. Unos namirnica bogatih vitaminom E od neprocenjive je važnosti za kvalitet kože, odgađanje njenog starenja i zaštitu kože od svih štetnih materija. Vitamin E je eliksir za kožu!
Vlažite vazduh u prostorijama Tokom sezone grejanja, vazduh u zatvorenim prostorijama brzo se suši, što nepovoljno utiče na ceo organizam, a naročito na kožu. Najbolje je da posudu sa vodom držite na radijatoru u dnevnoj, spavaćoj i dečijoj sobi.
Kraće se tuširajte Dugo tuširanje veoma toplom vodom može da dehidrira kožu. Zato treba da se tuširate što kraće i to - mlakom vodom.
Uzimajte svoju omegu Vodite računa da u vašoj ishrani bude zastupljeno dovoljno namirnica koje sadrže esencijalne masne kiseline jer su apsolutni imperativ za obnavljanje ćelija. S obzirom na to da organizam ne može da proizvede ove vrste kiselina, uzimajte riblje i laneno ulje ili ulje noćurka.
Spavajte dovoljno Ćelije kože se obnavljaju tokom sna i zato nemojte da skraćujete ili narušavate koži tako potreban noćni odmor.
Pijte mnogo vode Iako je dehidratacija veća pretnja tokom letnjih meseci, i zimi postoji rizik od deficita tečnosti u organizmu. Stvar je vrlo jednostavna: pijte više vode i ubrzo ćete uočiti pozitivne efekete na koži.
Radite piling Redovna primena eksfolijatora (piling sredstva) važna je zbog uklanjanja površinskog sloja izumrlih ćelija kože, kao i zbog poboljšanja cirkulacije.
Za elastičnost, tonus i teksturu kože odgovorni su kolagen i elastin. Starenjem, žlezde znojnice i lojnice postaju manje aktivne pa se koža isušuje (stvaraju se bore).
Negovana koža lepog izgleda preduslov je osećaja vlastite lepote. Potrebno je postići ugodnost i zadovoljstvo boravkom "u vlastitoj koži". Organizmu u celini, pa tako i koži, potrebne su određene materije za normalno odvijanje složenih bioloških procesa koji rezultuju zdravom, blistavom kožom, kosom i noktima.
Za lepotu i zdravlje kože važan je dovoljan unos vitamina B-grupe u kombinaciji s beta-karotenom (provitaminom A biljnog porekla) koji podržavaju njeno nesmetano obnavljanje. Prirodni izvor beta-karotena su voće i povrće (posebno narandžaste i crvene boje), te prirodni sokovi. Oni podstiču obnavljanje ćelija što kao rezultat daje baršunastu i meku kožu.
Važno je znati da lepa kosa, kao proizvod kože keratinske strukture, zahteva A vitamin koji je najreprezentativnije predstavljen ribljim namirnicama uz omega-3 polunezasićene masne kiseline. Zato nutricionisti naglašavaju važnost ribe i ribljih prerađevina u nedeljnim jelovnicima. Za nokte, potreban je vitamin H (biotin) u kombinaciji sa gvožđem vezanim za aminokiseline.
Kosa raste 10-ak milimetara mesečno, nokti 3 – 4 mm, dok za biološki proces potpune obnove kože treba 28 – 30 dana.
Vitamin C je kao građevinski element kolagena i elastina izuzetno važan za obnovu i kvalitet kože. Obzirom da ga organizam ga ne skladišti u rezervama, potrebno ga je svakodnevno unositi konzumiranjem namirnica bogatih C vitaminom, a to su prvenstveno voće, povrće i sokovi. Pušenje, nepravilna ishrana, uzimanje antibiotika, infektivna stanja, zračenje i agresivni klimatski uslovi neprijatelji su kože, a oštećena i uništena koža ugrožava kvalitet zdravlja organizma u celini.
Hidratacija je preko potrebna za vlažnost i tonus kože. Zato uvek sa sobom imajte vodu, dnevno je potrebno popiti najmanje osam čaša vode. Unosom dovoljne količine vode uz kvalitetne namirnice, ćelije kože obnavljaju se dinamičnije, a otklanjanje otpadnih materija je efikasnije. Optimalna vlažnost neophodna je za očuvanje lepe i zdrave kože.
Integralne žitarice, sve biljke, biljna ulja i proizvodi imaju veliku količinu vitamina E poznatog i po imenu vitamin mladosti. Unos namirnica bogatih vitaminom E od neprocenjive je važnosti za kvalitet kože, odgađanje njenog starenja i zaštitu kože od svih štetnih materija. Vitamin E je eliksir za kožu!
Vlažite vazduh u prostorijama Tokom sezone grejanja, vazduh u zatvorenim prostorijama brzo se suši, što nepovoljno utiče na ceo organizam, a naročito na kožu. Najbolje je da posudu sa vodom držite na radijatoru u dnevnoj, spavaćoj i dečijoj sobi.
Kraće se tuširajte Dugo tuširanje veoma toplom vodom može da dehidrira kožu. Zato treba da se tuširate što kraće i to - mlakom vodom.
Uzimajte svoju omegu Vodite računa da u vašoj ishrani bude zastupljeno dovoljno namirnica koje sadrže esencijalne masne kiseline jer su apsolutni imperativ za obnavljanje ćelija. S obzirom na to da organizam ne može da proizvede ove vrste kiselina, uzimajte riblje i laneno ulje ili ulje noćurka.
Spavajte dovoljno Ćelije kože se obnavljaju tokom sna i zato nemojte da skraćujete ili narušavate koži tako potreban noćni odmor.
Pijte mnogo vode Iako je dehidratacija veća pretnja tokom letnjih meseci, i zimi postoji rizik od deficita tečnosti u organizmu. Stvar je vrlo jednostavna: pijte više vode i ubrzo ćete uočiti pozitivne efekete na koži.
Radite piling Redovna primena eksfolijatora (piling sredstva) važna je zbog uklanjanja površinskog sloja izumrlih ćelija kože, kao i zbog poboljšanja cirkulacije.
понедељак, 23. јануар 2012.
Zašto prirodna kozmetika? ZATO ŠTO...
Sve više se govori o štetnim sastojcima u komercijalnoj kozmetici i svakim danom je sve veća osveštenost kupaca koji (konačno) čitaju deklaracije na proizvodima. Štetni sastojci dugoročno deluju i na vaše zdravlje.
1.Naftni derivati
Mnogi naftni derivati su kancerogeni, a tu spadaju petrolatum i njegovi derivati (vazelin, petrolej, parafin), mineralno ulje. Nalaze se u gotovo svim komercijalnim kozmetičkim preparatima (kreme, voskovi za depilaciju, dekorativna kozmetika, zaštitne kreme, kreme i ulja za negu beba), čine kreme mazivim, omekšavaju kožu i čine je mekom i baršunastom; štite; nisu skupi. Mogu uzrokovati alergijske reakcije. Kao prirodnu alternativu koja se koristi u prirodnoj kozmetici navodimo biljna bazna ulja i biljne voskove iz organskog ili biodinamičkog uzgoja koji su bogati vitaminima i mineralima. Po svojoj strukturi vrlo su slični sebumu kože pa ih ona odlično prihvata i apsorbuje, savršeno neguju kožu.
Primer: Neki sastojci iz klasičnih parfema, posebno mirisne komponente, dobijaju se od supstanci na bazi petroleja i najjači su kontaktni alergeni. Toksično deluju na kožu, disajne organe, nervni i reproduktivni sistem. Istraživanja su pokazala da i najfiniji parfemi poznatih dizajnera sadrže štetne sastojke koji imaju kancerogeno delovanje. Alternativa štetnim sastojcima su prirodna organska sertifikovana eterična ulja.
2.Propylene glycol, etoksilirane komponente
Ovo je jedan od najčešće upotrebljavanih sastojaka u komercijalnoj kozmetici jer veže velike količine vode za sebe i ima veliku moć prodiranja u kožu, bolju nego glicerin, a nije tako skup. Služi i kao sredstvo za otapanje i vlaži kožu. Upotrebljava se u dekorativnoj kozmetici, dezodoransima u spreju, antiperspirantima, proizvodima za kosu, losionima za bebe, vodicama za usta i proizvodima za samotamnjenje. Njegova upotreba je sada smanjena (smatra se da ima neurotoksično delovanje) a umesto njega se koriste „sigurniji“ butylene i polyethylene glycol.
Prirodna alternativa je glicerin biljnog porekla koji kožu štiti od gubitka vlage.
3.Formaldehid
Opšte poznat kao jedna od najopasnijih hemikalija. Kancerogena je, a nalazi se u lakovima za nokte te u raznim sintetičkim proizvodima za negu kose, kože i tela kao antimikrobna supstanca i konzervans, ali se na deklaracijama nikada ne navodi kao „formaldehid“. Pojavljuje se pod raznim pseudonima (većina ih u sebi sadrži „form“, primeri: „formalin“, „lysoform“ i „formalith“), ali nije uvek naveden jer ga druge hemikalije, kao što je imidazolidinil urea, uobičajeni konzervans u šamponima, na određenim temperaturama mogu oslobađati kao nusproizvod. Prirodna alternativa i ujedno i prirodni konzervans su sertifikovana organska eterična ulja.
4.Parabeni
Velika grupa hemijskih konzervansa. Smatraju se sigurnim, no neka istraživanja ih povezuju s karcinomom dojke. Dokazano je da butylparaben ima estrogeno delovanje. Na deklaracijama se pojavljuju u terminima methylparaben, propylparaben, dakle uvek je deo riječi paraben. Koriste se u šamponima, regeneratorima, losionima i dezodoransima. Zato tražite proizvode u kojima nema ovih štetnih sastojaka.
5.Phenoxyethanol
Aromatični eter alkohol koji se upotrebljava zbog mirisa i zbog svojih konzervirajućih svojstava. Smatra se sigurnim za upotrebu u kozmetičkoj industriji. Prema nekim istraživanjima smanjuje plodnost i toksičan je za reproduktivni sistem, povećava rizik od preranog porođaja. Deluje iritirajuće na oči, pluća i kožu; slabi imunološki sistem.
6.Octyl methoxycinnamate
Hemijski zaštitni faktor. Smatra se sigurnim sastojkom, ali neka su istraživanja ustanovila njegovu povezanost s rakom kože kao i njegovo snažno iritirajuće svojstvo za oči i kožu. Koristi se u make-upu, losionima za i u mnogim kremama. Dokazano je i da se skuplja u majčinom mleku i deluje poput estrogena. Prirodna alternativa ovom sastojku su mineralni pigmenti poput titan dioksida koji odbija sunčeve zrake od površine kože i ne upija se u nju.
7.Natrijum lauryl sulfate
Iritira kožu i oči, isušuje kožu i može uzrokovati pojavu ekcema. Svojim štetnim svojstvima može izazvati promene na DNK. Nalazi se u šamponima, sapunima, penušavim kupkama, losionima, kremama i pastama za zube. Prirodna alternativa su šećerni tenzidi kao što su coco-glukozid i natrijum coco-glukozid tartarat, a u sapunima kokosovo i ricinusovo ulje.
Пријавите се на:
Постови (Atom)